Tata je pred rat 1991 godine prodao neku robu komsiji i to za 300 maraka i rekao je da ce ga sacekati neko vrijeme za taj novac jer nije imao trenutno.

U medjuvremenu je situacija takva da se zaratilo i svako je pobjegao na svoju stranu po bijelom svijetu. Izgubili su se kontakte a tata vise nije ni mislio na taj novac i sve to.

Onda se desava preokret 25 godina poslije.

Naime zvoni telefon i to fiksni i zove komsija. Svima je to nevjerovatno bilo. Kaze sada zivi u inostranstvu snasao se i nije ni zaboravio na taj dug. Odlucio je da dodje i da donese novac iako je otac za to zaboravio iu jednu ruku halalio.

Ali on nije zaboravio koliko mu je tada ota pomogao i koliko je bio fer prema njemu i nikada ga nije ni trazio da bi ovaj vratio novac.