Kobna vecer se desila kada sam saznala da sam trudna. Tada sam imal samo 19 godina a par sati poslije me zovu na telefon da mi kazu da je on zavrsio u bolnici jer je imao tesku saobracaju nesrecu koja ce da promijeni nas zivot iz korijena.
On je tada ostao invalid ali sansa da prohoda je bila veliak tako su nam barem rekli u bolnici. Svi sugovorili da nije dobro da ja ostanem sa njim da mi on ne moze pruziti zivot kakav ja zasluzujem ali ja nisam ni pomisljala na sve to.
Kada se on malo oporavio odlucila sam da mu kazem da sam trudna a on ej tada prvi put zaplakao. To je prvi put da vidim da place a vjerovatno je to sve bilo od prevelike emocije i srece.
Ja sam rodila zdravu i predivnu djevojcicu a on je nakon nekog vremena i prohodao i niko tada nije bio sretniji od mene. Zaista ga volim i sretna sam sa nasom malom porodicom.
