Jucer je bila deseta godisnjica mature i vidio sam nju i to nakon deset godina. Ona je i dalje bila predivna i prelijepa kao san.
Ja sam napustio nas grad po zavrsetku skole. Ja sam inace menadzer mercedesa za evropsko trziste i uspio sam zaista u zivotu. I doks u svi nesto morali da kazu o sebi ja sam shvatio da su svi propali i da su svi nezadovoljni svojim socijalnim zivotom koji je bez fakutleta a neki su se cak i razveli.
Onda sam ja dosao na red i umjesto da se pohvalim sa svojim uspjehom rekao sam tada: “Imam kcerku zove se Slađana i dobila je ime po djevojci koju sam volio a nikada joj to nisam rekao jer sam velika kukavica bio.
Moja kcerka je oduvijek za mene bola jedino i najvece blago.
Onda JE ONA DOBACILA NE ZNAJUCI DA JE ONA TA: Opasne su sve te Slađane izgleda!
ja tada svoj posao nisam ni spomenuo samo sam rekao gdje zivim i radim. Jedva sam cekao da ona dodje na red da bi sve cuo. Zeio sam da znam koliko djece ima sa cim se bavi a onda…
“Ja sam psihijatrica nisam se nikada udala, zavrsila sam dva fakulteta”
A ja sam se tada ozenio misleci da ce se ona udati za decka sa kojim je dugo u vezi. I tako ona je sama ja u pogresnom braku ali je volim.”
