Odnos između roditelja i dece prirodno se menja kako godine prolaze, ali ponekad te promene mogu postati izvor bola i razočaranja. Jedna majka, koja se našla u bolnoj situaciji zbog otuđenja od svoje ćerke, otvoreno je podelila svoju priču. Njena iskustva su dirljivo podsećanje na krhkost porodičnih odnosa i važnost postavljanja zdravih granica.
Priča o posvećenosti i razočaranju
Lana, majka koja je sama odgajala ćerku, suočila se s dubokim osećajem praznine kada je njihova povezanost počela da puca. „Imam 55 godina i odraslu ćerku. Bila sam samohrana majka od njene osme godine. Sama sam se borila s izazovima svakodnevnog života – od finansijskih problema do posla – a istovremeno sam se trudila da joj pružim stabilan dom i naučim je empatiji“, piše Lana.
Ipak, uprkos svim naporima, Lana se danas suočava s udaljenošću i hladnoćom u njihovom odnosu. „Danima se pitam gde sam pogrešila i kako da popravim ono što smo izgubile“, dodaje.
Prekretnica – osamostaljenje ćerke
Kada se Lanina ćerka osamostalila, odnos između njih se drastično promenio. „Odjednom sam se suočila s napadima, uvredama i neprijateljskim ponašanjem“, objašnjava. „Počela je da me naziva lošom majkom, gledala me pogledima punim prezira, dok je svaki pokušaj razgovora završavao galamom.“
Lana priznaje da ju je ova promena ostavila zbunjenom i povređenom. „Prvih godinu dana bila sam u šoku, pokušavajući da razumem kako da ispravim stvari“, piše ona. Nažalost, umesto da se situacija popravi, postajala je sve gora. „Pre dve godine me je blokirala na društvenim mrežama, a sada kontaktiramo samo povremeno. Ti razgovori su hladni, puni ruganja i omalovažavanja.“
Bol koji ne prolazi
Iako je Lana intelektualno priznata i poštovana u svojoj zajednici, oseća da ova rana nikada neće zarasti. „Ovo je praznina koja nikada neće nestati“, priznaje. Dodaje kako je oprostila ćerki zbog sopstvenog mira, ali bol zbog propuštenih zajedničkih trenutaka ostaje. „Ostaje tuga za svim srećnim i teškim trenucima koje smo mogle podeliti.“
Izazovi i nada za budućnost
Lana je svesna da će, kako godine budu prolazile, podrška biti sve potrebnija. Međutim, otuđenje i nedostatak poverenja predstavljaju ozbiljne prepreke za ponovno uspostavljanje bliskosti. „Iako je teško zamisliti da ćemo popraviti naš odnos, ne gubim nadu. Verujem da je pred nama dugačak i trnovit put, ali da promena nije nemoguća“, piše ona.
Saveti roditeljima – važnost granica i komunikacije
Na kraju svoje priče, Lana se obraća roditeljima, dajući im savet iz sopstvenog iskustva. „Ako ovo čitate, znajte da je postavljanje granica ključno. Možda je to ono što sam ja propustila, ili je možda sudbina jednostavno htela drugačije. Ipak, verujem da pravovremena komunikacija i jasno definisanje odnosa mogu sprečiti ovakve bolne situacije.“
Rastući problem otuđenja u porodicama
Lanina priča nije usamljena. Stručnjaci ističu da je otuđenje između roditelja i dece sve češće. Prema istraživanjima, odrasla deca češće prekidaju odnose s roditeljima nego obrnuto, a žene su sklonije ovakvim postupcima. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji otkriva da otuđenje od očeva traje prosečno 7,9 godina, dok kod majki traje oko 5,5 godina.
