Moj decko je zaista zgodna faca i oduvijek jako drzi do sebe a ja sam osoba koja imam jako lijepe crte lica i drzim do sebe u smislu odjece i svega ali sam zaista dama koja je punija.
Kada mu je bio rodjendan tada sam pozvana kod njega na veceru a tu sam i prvi put upoznala njegovu porodicu i mogu da kazem da sam radi svega toga imala jako veliku tremu jer nisam znala kako da se ponasam.
Dok sam isla prema kupaonici ja sam cula kako njegova majka i tetka komentarisu da je on stvarno mogao dosta bolje i da bi trebao da nadje zgodnu djevojku koja ide uz njega a ne bucku kao sto sam ja.
Osjecala sam se jako ruzno i tuzno u tom trenutku i vise nisam mogla da budem tu jer sam se osjecala jako lose, ajko sam tuzna bola pa sam odlucila da se pokupim svojoj kuci bez da ikome ista objasnim.
Kada sam ja nakon nekoliko dana odlucila da ispricam svom decku on me je uzeo za ruku i odveo me doma kod njegove majke i rekao kako ih nije stid da tako govore o meni i da je vrijeme da mi se sada odmah ispricaju jer sam ja za njega najbolja na svijetu i da sam njegov izbor.
Ja sam tada shvatila da je moj decko najbolja osoba na svijetu ali i dalje ja ne mogu da smislim njegovu majku jer te rijeci mi zvone u glavi.
