Kada sam se udala za svog supruga znala sam da ima kcerku. Zato sam kao i mnogi drugi ocuh ili maceha pokusala da budem podrska koliko god bi to mogla i da joj pomognem. Vremenom pastorka i ja smo izgradile neki moglo bi se reci pristojan odnos,

Ali odjednom sve se mijenja moj suprug zeli da je ja pravno usvojim. Naravno da sam ja to odbila i ima neke svoje cvrste razloge za to i iza toga i stojim.

Zato sada zelim da pozdravim sve drage citaoce. Ako ste majka ili imate svoju djecu mislim da ce te sada razumjeti zasto sam donijela tesku odluku da ne usvojim pastorku. Poslusajte me ovo je moja sada prica i vjerujemo da ce te se izenanaditi.

Moj suprug ima trogodisinju kcerku iz prethodnog braka njeno imeje Daisy. Ona je predivna mala djevojcica. Majka joj je nedavno umrla u tragicnoj nesreci. To je bila ona vijest od koje se cijeli svijet zaustavi. Moj suprug je tada bio skrhan ogorcen i nije znao kako da se nosi i sam sa svim tim.

Prije toga Daisy je zivjela sa majkom Sarom koja je tada imala puno starateljstvo. Vidjali bi smo se nekada za praznike ili kada bi Sara morala da putuje a to je meni tada jako odgovaralo.

Nakon Sarine smrt suprug je zelio da ima puno starateljstrvo nad svojom kcerkom i to je razumljivo. Ono sto je zanimljivo jeste da je Sara izjavila da ako joj se nesto desi zeli da Daisy preuzmu njeni roditelji a ne nikako njen bivsi suprug.

Iako je takav dogovor bio Sarini roditelji koji su sada u penziji pristali su da Daisy dodje kod nas. Ono sto me je sokiralo jeste da moj suprug nije govorio samnom o toj odluci al ija sma cutala. Zadnje sto je toj djevojcici trebalo jeste nesigurnosti i promjene. Onda moj suprug dolazi i zamolio me:

Htio je da je ja usvojim. Rekao je joj treba majka, porodica nesto cjelovito da ima opet. I ako razumijem odakle dolazi njegova potreba nisam ocekivala da ce taj pritisak tako brzo doci i snazno.

Kada sam rekla da nisam jos uvijek spremna na sve to da jednostavno zelim jednog dana i sama se ostvariti kao roditelj rekao mi je:

“Pa ko ce ako neces ti?

To dijete je izgubilo vec jednog roditelja. Moje odbijanje nije odbacivanje nje nego postovanje prema uspomene njene prave majke i njenih zelja. Ali iskreno moram da kazem da to utice i na mene. Oduvijek sam zeljela da budem majka. Ali usvajanje u ovim trenutcima je obaveza za cjeli zivot.