Svekrva se uvijek oslanjala na nas od trenutka kada je moj tast umro. Posebno kada se radi o njenim raskosnim proslavama rodjendana. Ali kada je stigao racun sve se sokiralo i promijenilo. Rijeci mog supruga su samo parale tu tisinu koja je jaka bila.
“Mama mi ovo necemo platiti dosta je vise iskoristavanja.”
Ispostaavilo se da je moja svekrva svo vrijeme imala fond za penziju i to je sakrivala od nas. Saznali smo jako slucajno i to dok smo slusali dijete od moje surjakinje kako je pricala. Godinama je od nas trazila da se pokriju troskovi ali kada je doslo vrijeme da se plati vecera nije bila otvorena sto se tice veze sa ustedama.
Kada je stigao racun moj muz je odmah rekao: “Mama mi to vise necemo da placamo. Vec smo otkrili da nas otkad iskoristavas.” Moja surjakinja je bila zatecena sa svim tim a svekrva je nervozno od tog odgovorila: “Ona je moja kcerka naravno da ja moram da joj pomognem u svemu tome.”
Moj suprug je rekao na kraju toga: “Ali i ja sam tvoj sin zar nije?Koja je razlika u svemu tome? Svekrva je odjednom pocela da place i krivila je mene za sve i osramotila me. Stajala sam uz svog supruga ali sada ona od mene ocekuje neko izvinjenje.
Da li sam ja sada pogrijesila sto sam stala u z svog supruga? Kao roditelj zar ne bi svi trebali da budemo jednaki i tretirati svoju djecu? Oduvijek sam vjerovala da je pravednost kljuc za odrzvanje svih snaznih porodicnih odnosa.
Ucinili smo mnogo u tome ali nikada nismo trazili nista zauzvrat od toga i zaista boli sto ta lojalnost moze da ignorise. Trudim se da odrzim mir ali ne zelim da cute kada nesto nije u redu u tome.
