Moj otac je umro i ostavio mi je svoju porodicnu kucu. Nakon sedam godina sto sam iznajmljivala garsonjeru odlucila sam da se preselim u tu kucu sa svojim suprugom. A onda veliki sok za mene. On je tada zahtjevao da on bude suvlasnik te kuce i rekao mi je: “BRAK ZNACI DA SVE TREBA DA SE DIJELI..”
Naravno da sam odbila i ne zelim o tome da pricam.
Ali potom sam preblijedila kada je iznenada mi rekao: “Moraces da mi platis polovine kirije za svih tih sedam godina koliko smo mi zivjeli u tim garsonjerama. Ako sam ti stranac onda ne bi trebalo da placam za tebe taj stan.”
Rekla sam da necu a on je opet zacutao i nije znao kako da se ponasa na osnovu svega toga.
Ja sam sledeci dan sam se sokirala kada sam saznala da je kontaktirao advokata. Ozbiljno se razmatra razvod osim ako mu ne platim polovinu kirije za tih sedam godine koje smo proveli u nasem stanu. Mislila sam da je sve ovo djecije da je ponasanje toliko nezrelo i mislila sam da je nakon svega ovoga otisao zaista predaleko i nisam mogla da vjerujem da je na sve to tako spreman.
Ima li on pravo da mi daje sve ultimatume? Ovo je naravno moja porodicna kuca i ima pravo da drzim samo svoje ime na njoj.
Da li ja grijesim?
