Ja sam izgubila vjerenika Dorijana prije godine i to u teskoj saobracajnoj nesreci. Sve je bilo tao strasno i ja se i dalje oporavljam od svega toga. Jedna od rijetkih stvari koja mi je ostala od njega jeste vjerenicki prsten. Vise ga ne nosim ali ga cuvam u kutiji u komodi jer mi to jako znaci i to mi je toliko bitno i vazno.
Prosle nedelje moja mladja sestrica Elara se vjerila i svi smo toliko sretni radi nje bili, ali onda me je ona odvela u stranu te zamolila za jednu uslogu. Rekla mi je posto ja vise ne nosim Dorijanov prsten treba da joj ga dam da bi ona iskoristila dijamant za svoj vjerenicki prsten. Samo sam je pogledala i pitala tada da li je ozbiljna. Rekla je da jeste jer to bi bio lijep nacin da se oda pacast Dorijanu i da je prakticno to sve jer svi znamo koliko su dijamanti inace jako skupi.
REKLA sam joj naravno tada odlucno NE. To je prsten koja mi poslednja stvar ostala do Dorijana i ne mogu da zamislim da joj dam. Rekla mi je tada da sam sebicna. Sada izlazim sa nekim novim i po njenim pricama trebala bi da nastavim dalje i da svu proslost ostavim iza sebe. Rekla sam joj naravno tada da to kretanje dalje ne znaci da trebam Dorijana da izbrisem iz svog zivota i da to ne mogu ni da zamislim.
Onda je ona pocela da place i to je privuklo i moju majku da dodje. Mama je stala na njenu stranu i rekla da drzanje prstena za mene znaci da sve to drzim u tuzi i da bi davanje Elari pomoglo mi da krenem dalje i da bi to imali i simbolicno znacenje. Rekla sam im da trebaju obje da prekinu a Elara mi i dalje salje poruke i govori da bi trebala i ona da ima uspomenu i da sam ja jako okrutna jer sve to drzim tako za sebe.
