Majka me je napustila radi drugog muskarca kada sam imala samo 11 godina pa je tata bio taj koji me je odgojio. Sada ja imam 29 godina mog tate vise nema a kuca je samo moja. Prosle nedelje desava se nesto sto me zaledilo. Naime dobio sam poziv od majke. Rekla je da je smrtno bolesna i da zeli sada da ispravi stvari i da bi voljela ponovo da se useli kod mene kuci.
Rekla mi je “Mnogo bi mi znacilo da boravim u domu u kojem sam te odgajala, ali je zaboravila jednu stvari, ostavila me kada mi je najvise trebala”
Naravno da sam je tada odbila i rekla joj: “Nisi me ti odgajala ti si otisla.” Rasplakala se i rekla da sam okrutna i da sam joj ja jedini dijete i da se ne bi trebala ponasati tako.
Nisam ja previse razmisljala o svemu tome sve do juce. Policija je dosla do mene na vrata i rekla da ih je zvao komsija. Rekli su da ispred moje kuce ima zena koja je bez svijesti. Bila je to moja majka. Sjedila je tamo satima a pored sebe imala kofer. Sigurno se srusila jer se iscrpila ili je prestala jednostavno da uzima lijekove.
Sada je u bolnici. Mene su pitali da li sam ja njen kontakt za hitne slucajeve. Rekla sam naravno ne. Osjetila sam tada griznju savjest. Ali sam ja godinama tugovala za majkom koja me ostavila, i vise nego kada neko tuguje kada majka umre, ja sam je prebolila. Necu da otvorim vrata nekome ko je meni ta ista vrata zatvorio.
