Ja sam majka, supruga i jednostavno neki umor osjecam. Osjecam kao da godinama gledam scenu koja se iznova i iznova ponavlja a moja svekrva oduvijek javno pokazuje i favozirzuje djecu moje sogarice dok moju kcerku tretira kao da je to nevidljivo.
Uvijek sam pokusavala da preustim radi tog mira. Ali nedavno smo svi mi bili kod sogorice i sve mi je jasno bili. Moja svekrva je znala da smo mi tamo. Dosla je sa poklonima, lijepo zapokovano i sve je to divno i pazljivo odabrano ali samo za njenu drugu djecu.
Gledala sam kcerku koja je samo sjedila gledala pravo i pravila se kao da je nista n boli. To je izraz na licu njenom koji me je slomio na sto dijelova.
Kasnije sam joj prigovorila rekla da nije uredu sto se moja kcerka na ovaj nacin ignorise. Ona je rekla da nije imala pojma da ce moja kcerka da bude tu ali ja sam slusala razgovor moje sogorice preko telefona i ona je znala naravno da cemo i mi tu da dodjemo.
Onda sam ja odlucila da se organizuje porodicna vecera. Nista veliko nista dramaticno ali to je bio neki obicni usret. Ali ovaj put sam se pripremila. Moja kcerka i ja smo odabrale male poklone za sve osim te moje svekrve.
Kada sam to sve dijelila svekrva je bila zbunjena. Osmjehnula sam se i rekla: “Oh izvinite, Nije mi bila namjera da vas zanemarimo. Na isti nacin sam uradila kako je ona to radila mojoj kcerki.”
Ona je usutila, moj suprug nije progovorio ni ti jednu jedinu rijec, ali nakon sto su svi otisli mi je rekao da sam sitnicava i zahtjevao od mene da se sada izvinem. Pitala sam ga zasto nikada nije stao u odbranu nase kcerke i zasto sam ja to ignorisala. Zasto su sva ta njena osjecanja vaznija nego moja i moje djece.
