Moja bliska prijateljica se svjeze razvela i onda me jedan dan nazvala u suzama da me pita da li mogu da joj budem pratnja na jednom dogadjaju i da bi joj trebao da budem tu radi neke moralne podrske.
Naravno da sam odlucila da pristanem na tu i zamislila sam da ce tu da bude neka neugodna poslovna vecera. Ja sam se sredila, obukla sam divnu haljinu i stigle smo a onda sam shvatila da smo mi stigle na svadbu od njenog bivseg muza- Tada mi se srce slomilo na sto dijelova. Samo sam mislila koliko je ona jaka zena i koliko treba snage i hrabrosti da tu dodje i da prisustvuje.
Rekla mi je i zaklela i rekla “SAMO ZELIM DA OVAJ DIO POGLAVLJA ZATVORIM.” ONDA MI JE DALA telefon da bi joj napravila nekoliko slika i to da budu opsutena i da se vidi cijela ceremonija.
Koliko god sam o tome razmisljala smatrala sam ja licno da joj to nije treblo, da ona nije osoba koja bi trebala da bude tu jer i dalje nije prebolila jer i dalje su jake emocije i ne mogu da shvatim radi cega je to odlucila i dosla na ceremoniju, ali ja sma kao pravi prijatelj bila joj podrska i uvijek bi joj bila jer sta god ona odluci ja cu joj biti vjetar u ledja i neko ko ce je podrzati u svemu tome sto je naumila.
