U danasnjem clanku mi sada vama prenosimo ispovjest od jene zene kojoj je suprug preko telefona rekao da treba da ode iz zivota. Telefon je zvonio dok sam ja potpisivala ugovor o zakupi. Njegov glas je toliko bio hladan i proracunat.
“Spakuj se sad i idi kod roditelja.Od ovog trenutka ti vise nisi moja zena,” Spustil sam tada pogled na papir a mlada dama koja je bila pored mene dok sam ja to potpisivala pravila se da nista ne cuje. Sve je tako bilo gotovo u par rijeci. u meni se tada nesto probudilo a to je odluka!
Sve je to pocelo prije tri mjeseca, to jeste sivog groznog novembra kada je u postanskom sanducetu vidjela plavu kovertu. Naime stara zgrada je proglasena objekom koja se sprema za rekonstrukciju i da stanari se moraju preseliti a anravno stigla je nadoknada a to je bilo nedovoljno kao sto je ans stan bio. Shvatila sam da to nije obicna selidba nego je to pomak zivota onog kakvog sam znala.
Tada se desava da je Dimitrije zivnuo. Od kada mu je gradjevinska firma propala, sitni poslovi i dugovi i muk cijeli. A onda je ugledao sansu, prodacamo stan, kupiti plac van grada i on ce da gradi montaznu kucu, a ja cu saditi salatu,kuhati ljudima i zivjeti na cistom zraku. Moj posao u biblioteci setnje, pozoriste i prozor na stari grad sve je to bilo u njegovoj glavi. “To je san svake zene” rekao je i nije me pitao nista.
Gledali smo sve to i sitne oglase pregledale a onda sam pozvala sestru a Tatjana me slusala i rekla mi_:”To su njegovi snovi a gdje su tvoji?
Dimitrije nista nije primjetio jer je bio opijen projektom. Tacka pucanaj je dosla kada je dao kaparu za plac. U meni je puklo. “Nisi imao pravo” rekla sam i on je poceo da galami, da vristi i ja sam samo mirno stajala.”Trudis se za san u kojem mene nema…” Ja sam rekla “Uredu, ja odlazim onda…”
Dok je on rasporedjivao misle sa prijateljima isao ja sam spakovala sve sa sinom, odjecu, knjige i slike. Iz tavana sam uzela sve i jednostavno kada sam napustala stan nije bilo nostalgije nego samo olaksanje.
