Juce me je majka zamolila da joj pomognem oko njenog mobitela. Rekla je da joj nesto ne radi i da pregledam ja sada sta sam sve pristinula.
Dok sam ja to gledala, potpuno slucajno mi je pred ocima osla jedna poruka od tate. Nisam je naravno trazila ali nisam ni htjela da citam ali odjednom su se rijeci pojavile na ekranu a nisam ih mogla ignoristati radi toga.
U braku su vise od 30 godina. Oduvijek sam znala da su oni dobri da su u skladnom odnosu i tako je izgledalo. Tata jako cesto ide na put radi posla a mama je uvijek sve to prihvatala jako mirno. ALi iskreno nisam nikada mogla da budem sigurna kako ta ljubav funkcionise bez pritiska. Znala sam da se vole ali ja nisam znala koliko je to duboko ili da li se godinama izgubi ljubav ona koja se na samom pocetku nosi i postoji.
Onda sam vidjela poruku i procitala a ona je glasila: “Nedostaje mi tvoja kosa, tvoja koza, tvoj miris nasa kuca i nasa draga djecica…”
To su rijeci koje su u meni probudile suze. Srce mi je treperilo jer sam shvatila da ono sto sam nekada smatrala i gledala kao ideal stvarno postoji. To nije navika nije rutina nego prava pravcata ljubav koja je prezivjela sve i uspone ei padove.
Zato sam tada sama sebi obecala da je to ono sto i ja zelim i da na manje ne pristajem. Ne mogu da dozvolim da me neko uvjeri da su svi muskarci isti da i ljubav ne treba da se mijenja. Mozda nekome izgleda da su moja ocekivanja velika ali ne nije tako. Ne trazim nesto sto ni sama ne mogu dati. zelim iskrenost njeznost i sigurnost.
Ne zelim nikada da cujem recenicu koja me toliko muci a to je: ” samaa si ga birala.” To tako bude izgovoreno da podsmjehom i zato pazim dobro koga biram. Biram pazljivo, biram polako jer znam da biram za sebe sama a ne za nekog drugog…”
