Moj sin koji ima 24 godine se uselio sada kod svoje djevojke i moram da budem iskrena da je od tog trenutka se toliko promijenio. Nekada smo mi bili toliko bliski,ali nakon sto je otisao da zivi sa njom vise me nije posjetio iako je jako blizu mene oko 10 minuta.

Ja sam pokusavala na sve trenutke da ga kontakgiram ali je on uvijek toliko zauzet ili jednostavno ne zeli da se javi. I dalje mu saljem novac za namirnice jer se trudim da mu na sve nacine da pomognem ali kada mu posaljem poruku ili ga zovem on me ignorise. Meni je to jako tesko jer sam ja sada sama i on je moj centar svijeta.

Prosle sedmice sam se osjecala tako lose i usamljeno pa sam odlucila nazvati ga. Zvala sam ga vise puta tokom dana ali se nije javio. Ja sam onda ostavila nekoliko poruka pitajuci se da li je dobro i da bi voljela sada samo da cujem mu glas. Nakon nekog vremena se javio ja sam pokusala na neki opsuten nacin da pocnem razgovor ali on mi je rekao: “Ili ces da prestanes da me zoves svaki dan ili cu ja tvoj broj da zauvijek blokiram…”

Mene je to toliko povijedilo. Nisam htjela da budem ja naporna ali on mi toliko nedostaje. Nisam znala sta da kazem kako da se pponasam. Samo se pitam da li sada prelazim granicu s tim jer ga zovem. Shvatam da je sada jako zauzet sa djevojkom i novim zuivotm ali meni izgleda kao da mu nije ni seunde stalo da sada se cuje samnom ili odrzi bili kakav kontakt.

Znam da mozda ja sada previse analiziram ali ne mogu da vjerujem da se on ne osjeca lose da mu nije tesko jer je takav prema meni. Da li sam pogrijesila sto sam ga toliko zvala.