Ja sam krivila svoju majku sto je bila konobarica. Ona je bila sama odgajala je nas i svo vrijeme je radila za minimalac.UCILA SAM NAPORNO da bi ja postala doktorica
Kada je bila dodjela moje diplome rekla sam joj: “Vidis? Postala sam sada neko i to za raliku od tebe. Ja nisam nikada odustala od zivota.# Ona mi se samo nasmijala i nije mi rekla ni rijec.” i radi toga me sve sokiralo.
Ona je bila bolesna i nakon 2 mjeseca je kasnije i umrla. Ispod njenog kreveta nasla sam papirnu kesu i tu je bilo moje ime i tu sam zanijemila…
Unutra je bilo mnogo papira. To su bili zapisi koji su isli od mojih srednjoskoskih dana 2014 godine i sve do danas. Stranica za stranicom je pokazala kakve je sve zrtve moje moja majka morala da ucini da bi se ja skolovala.
Ona je radila duple smjene danju je sluzila stolove noci cistila kuce i sve to da bi imala knjige ili da plati bilo koji kurs koji sam zeljela.
Dolazila je kuci jako lose ali ja nisam znala zasto. u nekim je pisalo da nije ni jela ili da nije kupila lijekove da bi ja mogla da ucim da nastavim studirati medicinu.
Ja sam je uvijek tada uzimala zdravo za gotovo i nazivala lijenom jer je ona drugacije mi se predstavila a ustvari je bila andjalo koje me je nosio svo vrijeme. Slomila sam se od suza.
Onda sam pronasla zadnju poruku na dan mog diplomiranja:
