Moja sestra ima naviku da cesto kod mene ostavi svoju djecu kada god bi joj to odgovaralo. Ja nemam djecu pa to u njenom umu znaci da sam ja uvijek za nju slobodna. Nije to samo cuvanje nego je to da nekada im perem vse, hranim ih i naravno pomazem sa domacim zadacima. U sustini kao da sam ja druga majka a ja to nisam nikada ni zeljela da budem i zasto sam se odlcuila na zivot bez djece.
Ja sam naravno pčanirala odmor sa svojim prijateljicama i jednostavno mi kaze_ “Ti ces da cuvas ih sedam dana zar ne” Ti nemas djece i ti si uvijek slobodna.” Nije to ni pitala samo je pretpostavila.
Rekla sam joj tada ne. Objasnila sam da vec imam svoje planove i da je cijela ta sedmica zaista previse. Nije se raspravljala nije se ni naljutila, samo se nasmijala onako podrugljivo. kao da je znala nesto sto ja ne znam i otisla je.
Ja sam se sokirala kada sam saznala da je rekla nasoj mami da sam ja odbila da pomognem. Naravno mama se pojavila nakon rucka i pocela je da me napada. Ocito joj je sestra rekla da sam ja odbila da joj pomognem.
Mama mi je govorila da sam jako sebicna da sam jedina osoba na koju se moj sestra moze osloniti i da se moram odmah ispricati i osloboditi rasporeda da bi mogla njoj da uradim i napravim pravu stvar. Cak me u tom trenu nazvala i bezosjecajnom.
Ja sada samo sjedim i razmisljam o svemu. Kako sam ja sebicna zato sto ne zelim da sedam dana provedem da se brinem o djeci koja nisu moja? Mama se prema meni ponasa kao da sam zlikovac jer ja necu da odustanem od svega tradi nje.
