Moja unuka je zavrsila fakultet i diplomirala. Izradila sam joj poklon od heklanja i to je bilo sve ono sto sam ja u tom trenu mogla da joj priustim. Njena druga baka joj je dala novi automobič. Moja unuka u tom trenu nije ni vidjela ni primjetila moj poklon. Ja sam se tada osjecala jako bezbrijedno i otisla sam dosta ranije.

Sledece jutro sam se probudila ranije i to radi poziva. A to je bio moj sin koji mi je rekao da ja treba da pogledam telefon. Sledila sam se tada od soka kada sam vidjela da je moja unuka objavila dugi tekst i to na internetu i to je bilo skupa sa slikom mog heklanja i poklona. Njene rijeci su me toliko rasplakala i u tom trenu sam se slomila.

Napisala je tada kako je moj rucno izradjeni dan jako dragocjeno blago koje ce da nosi ona skupa sa sobom zauvijek i kako je ponosna sto ima baku bas kao mene. Objavu su podijelili na hiljade ljudi i stavljali su svi divne komentare i poruke podrske. Suze radosnice su mi lile niz lice osjecala sam se tada jako sretno i vidjeno i cijenjeno a to mi je najbitnije bilo.

Kasnije tog dana unuka me posjetila. Cvrsto sam zagrlila je tada i zahvalila mi se osobno. Rekla je da je auto koje je dobila prekrrasno zaista ali da su vrijeme ljubav i trud koje sam ulozila u njen heklani poklon ono sto joj je najvise od toga znacilo.