Imam ja tu jednu prijateljicu koju sam upoznala dok smo bili na fakultetu. Naime isti sprat doma a i na isti kurs psihologije smo isle. Nikada nismo mi bile najbolje prijateljice ali smo imale neki kontakt. Ja sam joj prije jako cesto davala novac a ona je jednom cak i prespavala kod mene nakon raskida. Uvijek sam znala sta nju muci i kakve probleme ima.
Onda kada smo se nasle sa starim kolegama ona je rekla da je toliko dana bila bez para da danima nije mogla sebi da priusti hranu a ja u tom trenutku nisam nimalo oklijevala. Uvijek spremim svoje obroke i jako cesto napravim to da ih zamrznem da bi joj pomogla. Spakovala sam torbu tada sa tjesteninom supom piletinom sa povrcem. Stvarima koje su joj bile potrebne za neko vrijeme da ima da jede.
Ja sam imala u planu da joj donesem hranu poslije posla a neposredno prije nego sto sam krenula ka vratima vidjela sam njen Instagram post u kojem je objavila da je sada uradila na sebi sasvim novu tetovazu. Prvo sam mislila da je stara da je to neka uspomena. Ali ne bila svjeza tek uradjena. Gledala sam u to neko vrijeme i u tom trenutku sam zaista bila u nevjerici.
Mozda joj je neko platio. Mozda neki prijatelj? Bila sam u soku skoro pa zatecena. Poslala sam joj poruku samo da je pitam da li joj treba i dalje hrane. Spomenula sam da sam vidjela objavu. Bez imalo drskosti samo zbunjenost. Ono sto sam bila zauzvrat je bila ljuta. Nazvala me je da je osudjejm i rekl aje da uvijek ona uspije da nadje novac za tetovaze. Onda me je optuzila da ja nju potcjenjujem. I prije nego li tignem odgovoriti stigle su jako lose uvrede sve licne ostre i namjerno bolno.
Nisam joj odgovorila. Vratila sam odmah kesu sa hranom u zamrzivac. Sjela sam i gledala u telefon i onda razmisljala da li je ona zaista bila gladna ili je zeljela da neko pokaze brigu. To jedna od situacija koja te demotivise.
