Moja svekrva je rodila tri sina, sada su to odrasli muskarci i svi su ozenjeni. Ima i tri snahe a sada su se jedinojmeni nakacile sve. Sve sto uradim ja lose i sve jetrve mi se podsmijavaju i stalno sam predmet ogovaranja i ismijavanja.

Jednom prilikom poludim, nisam vise mogla da sutim i da krijem i onda krenem da se svadjam sa jednom od doticnih. Onda u tom trenutku moj muz ulijece u sve to kao da bi smirio situaciu kao razumjecu ga ja da treba da se izabere njena strana a ne da se sva krivica prebaci na mene a ja stvarno nisam nista uradila.

I tako ja sada u velikom soku gledam i ne vjerujem kako se oni svadjaju samnom i ja onako u suzama sama stojim, slomljena i meni tada prilazi moj djever zagrli me oko ramena i tada krene da me brani.

Bukvalno je rekao sve sto mi je bilo na srcu i dusi i jednostavno morala sam da se olaksam. Ne znam kako da mu se oduzim na sve ovo jer da ga nije bilo ja mislim da bi se ja toliko rasplakala i onda bi ispalo da pravim scenu i da glumim a ovako sam bila ponosna jer nisam bila sama. A za muza ne znam pao je u mojim ocima toliko i toliko mi je tesko sto je okrenuo meni ledja.