U današnjem društvu, iako se već dugo zalažemo za ravnopravnost, još uvek postoje ljudi koji postavljaju čudne i štetne norme kada je u pitanju pol dece. Muhamed Demirović je ispričao priču koja nas podseća na to koliko je važna ljubav prema deci, bez obzira na njihov pol, i kako nas život ponekad suoči sa stvarima koje menjaju naše stavove.
Ispit vere i ljubavi
Iako je 21. vek, neki roditelji i dalje prave dramu oko toga da li će imati sina ili ćerku. Ranije su žene bile često na meti osuda ukoliko nisu rađale muške potomke, a u nekim delovima sveta ta tradicija se još uvek zadržala. No, istina je da je to pitanje izvan naše kontrole. Bog je taj koji određuje pol deteta, a naša uloga je da pružimo ljubav i podršku, bez obzira na sve.
Demirović je ispričao priču koja je duboko dirnula njegove slušaoce i koja na jasan način pokazuje koliko predrasuda može biti pogubno za odnos u porodici.
Muškarac bez ljubavi prema ćerkama
Priča govori o bračnom paru koji je imao tri ćerke. Žena je ponovo bila u drugom stanju, a muž, očigledno ispunjen nezadovoljstvom što nije dobio sina, postavio je ultimatum svojoj ženi. Rekao je: „Ako rodiš žensko dete, nemoj se vraćati kući.“ Ova njemu zastrašujuća izjava pokazuje duboku netrpeljivost prema ženskoj deci, bez obzira na ljubav koju bi trebalo da pruži svom potomstvu.
Kada je žena ponovo rodila ćerku, ona nije mogla da sakrije tugu. Nije mogla da bude srećna kao što je to obično slučaj sa majkama koje prigrle svoje novorođene bebe, bez obzira na to da li je dete dečak ili devojčica. Iako je porođaj bio bolan, njena tuga bila je još teža. Nije imala snage da govori, ali je doktoru poverila da njen muž ne želi da se vrati kući ako se rodi žensko dete.
Mudrost doktora
Doktor koji je bio prisutan tokom porođaja bio je začuđen njenom reakcijom. On je bio svestan da svaka majka, uprkos porođajnim bolovima, osjeća sreću i ponos kada primi svoje dete u ruke. Međutim, situacija sa ovom ženom bila je potpuno drugačija. Bez obzira na to što je rodila zdravo dete, njena situacija je bila tragična jer nije znala da li će je muž prihvatiti.
Doktor je znao da nešto mora da učini kako bi pomogao ovoj ženi, pa je odlučio da pozove njenog muža. Pored toga što je doktor bio iznenađen njenim stanjem, odlučio je da uradi nešto neobično: pozvao je njenog muža i čestitao mu na „sinu“. Muž, sav srećan što je postao otac sina, pohitao je da obiđe svog naslednika. Međutim, ono što nije znao jeste da je to bio trenutak koji će mu promeniti život.
Suočavanje sa stvarnošću
Dok je muž dolazio u bolnicu, doktor je istovremeno imao još jedno novorođenče kojem su bili potrebni hitni pregledi. Jedno od novorođenčadi imalo je deformitete i bilo je u teškom stanju. Doktor je poveo muža do tog deteta, koje je bilo u vrlo teškom stanju, i pokušao mu pokazati šta znači stvarni test ljubavi prema deci.
Kada je muž uzeo to dete u ruke i pogledao njegovu stanje, on je bio zapanjen, uplašen i shvatio da nije spreman da se suoči sa takvim bolom. Ali tada je doktor prešao do sledeće tačke. Uzeo je novorođenu ćerku iz žene i pokazao mu je. „Ovo je tvoje dete“, rekao je doktor. Taj trenutak, iako bolan, bio je podsećanje na to koliko je važno pružiti ljubav i prihvatiti sve što dolazi iz ljubavi.
Povratak ljubavi
Ovaj trenutak bio je ključan za promenu u ponašanju muža. Suočio se sa stvarnošću i shvatio da ljubav prema detetu ne zavisi od toga da li je ono dečak ili devojčica. Bio je to trenutak buđenja za njega. Uzeo je svoju ćerku, prigrlio je i, zajedno sa suprugom, vratio se kući. Poveden nečim većim od svojih prvobitnih stavova, pokazao je ljubav prema svom detetu.
Poruka iz priče
Demirović je ovom pričom želeo da pokaže kako ljudi često donose ishitrene odluke na temelju predrasuda. U stvarnosti, deca – bilo muška ili ženska – zaslužuju istu ljubav i pažnju. Bog je taj koji odlučuje koji će pol dete imati, a naša je dužnost da pružimo ljubav i brigu. Ova priča nas podseća na to da ljubav prema deci ne bi smela da bude zasnovana na njihovom polu, već na njihovoj nevinosti i na tome koliko su za nas dragocena.
