U danasnjem clanku mi vam donosimo pricu o tome zasto se kiseli kupus nekada pokvari odmah i to se dovede do nekoliko gresaka koje svi mi pravimo i tada se pojave bijele skrame radi toga mnogi misle da bi trebalo odmah da se baci sve i da od toga nista nema, da jednostavno nije za upotrebu.
Kiseli kupus je stoljecima poznat kao jedna jako vazna namirnica koja se cuva zimi posebno na Balkanu i tu svaka kuca ima svoju tradiciju da pripremi to. Iako se cini svima jednostavno to je sol kupus i voda i dosta strpljenja proces kiseljena je osjetljiv i ponekada treba mnogo brige. Upravo zato se moze desiti da se na povrsini rasola pojavi nesto sto ne izgleda nikako lijepo i privlacno a to je bila skrama a poznata ssvima kao Kahm kvasac. Mnogi se tada preplase i pomisle da je gotovo da je kupus pokvaren a stvari nisu tako dramaticne i strasne.
Bijela skrama je bezopasna i to je sloj koji nastaje kao posljedica djelovanja prirodnih kvasaca nije otrovan ni ti opasan za zdravlje. ALi njen nastanak moze biti upozorenje da nesto u tom procesu nije dobro i nije idealno i da bi se kupus mogao da pokvari ako se ne djeluje na pravo vrijeme. Zato se kaze da je skrama “posljednje upozorenje” i treba se odmah popraviti svi uslovi fermentacije. Glavno sada pitanje je to radi cega se skrama uopste javlja i kako da se sprijeci to nastajanje. Strucnjaci sadadaju tri kljucne greske koje se prave kod kucnog kiseljenja kupusa a sve se to da isppraviti na jednostavan nacin.
Prva greska i ujedno glavna jeste da se kupus nije potpuno potopio u rasol. Fermentacija je prirodno proces koji ocekuje uslove a to znaci da povrce mora da bude potpuno potopljeno u tecnost kako bi se izbjegao dodir sa zrakom. Kada komadi kupsa vire iznad povrsine upravo ti dijelovi su idealni za razvoj gljivica i kvasca. Tada mozemo da vidimo sitne bijele tackice a onda tanki film koji je vidljiva skrama postalo. Rjesenje je jednostavno prvo provjeri nivo rasola i po potrebi dodavati slanu vodu.
Druga cesta greska je nedovoljno soli. Iako cini se cudno ali vrsta soli moze da utice na proces fermentacije a istina je da je najbolja opcija kada je krupna. Jod i slicni aditivi koji su u obicnoj kuhinjskoj soli moze da uspori ili potpuno omete razvoj bakterijskih mlijecnih kiselina.
Treca greska je higijena posude i priprema kupusa. Posuda u kojoj se kiseli kups mora da bude savrseno cisto bez da ima ikakve hrane ulja i nedaj boze detrdzenta. I najmanja cestica moze da dovede do fermentacije i da izazove pojavu skrame ili kvarenje kupusa-
