Kada se spomenu roditelji svi treba da znamo da se trebamo potruditi da im ništa ne fali da tokom svojih starih godina imaju sve jer su oni dali sve od sebe da mi imamo sve, da smo sretni, zadovoljni te da su sve naše želje ostvarene. Sada mi govorimo o Mileni koja je inače godinama radila kao spremičica u Pančevu u jednoj osnovnoj školi te je imala platu ali nju je trosila na potrebe djece. Radila je i na crno kako njenoj djeci ništa ne bi falilo, a kada je ostala sama sa njima jer joj je suprug nastradao u nesrei ona je jednostavno vidjela šta sve život nosi i kakve muke sa tim idu.
Sin se oženio pa je u porodičnu kuću doveo i ženu a ona je naravno to dozvolila jer joj je bitno da se vole. Počeli su onda da je svakodnevno ponižavaju da joj ne daju ništa a ona više nije mogla da radi pa je čekala dane kada će penzija da dođe pa se znalo desiti da bude gladna danima. Njena kćerka joj nikada novca nije dala a kako kaže i Milena sama se borila kako je znala. Ovo je priča jako tužna i emotivna i neka vam svima bude na umu da nikada ne budete kao njena djeca. Da svojim roditeljima budete podrška do kraja zivota i da se borite da imaju sve.
