Mi smo bili izbjeglice i zaista nam je toliko tesko bilo da nismo imali nista.

Zivjeli smo sami u jednoj sobici u drugom gradu oko nas drugi ljudi. Tada mi je bio rodjendan i pozvala sam drugaricu iz klupe da dodje na sok i na kolace. Na stolu su bile napolitanke i sokic i nista vise nismo imali.

Ali ja joj to i kazem i iskreno opet sam htjrla da je pocastim. Sutradan sam u skoli saznala da su me svi zezali jer im je ona sve to rekla. Jer im je ona rekla cim sam ja to nju pocastila. imala sam tada samo 9 godina i nikada to nisam mogla da zaboravim.

Moj zivot se sada promijenio, ja sam pravnik radim trenutko kao advokatica i zaista super zaradjujem ali svake godine kad slavim rodjendan ja se sjetim tog dogadjaja iz djetinstva i mogu da kazem da me boli isto kao prije.