Moja bivsa najbolja prijateljica je nazalost izgubila posao i toliko je tuzna bila pa sam ja odlucila da je oraspolozim i da je pozovem da dodje nama u goste u Njemacku a kuupila sam joj i kartu o svom trosku i rekla sam joj da moze da ostane tu koliko god zeli.
Svaki dan nakon posla moj suprug i ja smo se trudili da ona bude sa nama, vodili smo je svuda sa nama, radili sve i svasta i druzili smo se, zeljeli smo da bude joj lijepo da se osjeca dobro dok je sa nama.
Kada jedan dan na mene pita da li moze da uzme od mog supruga auto i da ode do Berlina oko 700 km udaljenog jer joj je tama njena sestricna. Vjerujte da sam se toliko iznenadila. Ja joj ponudim svoj auto jer muz ide sa svojim na psosao a ja idem sa vozom pa auto je i onako uvijek slobodno.
Samo situacija je takva da ja vozim Opel astru dok moj suprug Audi. Onda ona mene napada kako sam ja bezobzazna kako hocu sve za sebe da nemam nikako razumjevanja za nju, da se smatram boljom od nje, Na kraju mi kaze da odlazi sutra bijesna i ljuta.
Zena se spakovala i otisla dok smo na poslu biki. Ni sama ne znam zasto ne javlja mi se vise, Nisam je ni u jednom trenutku ponizila i ja vozim taj auto ne razumijem je nikako.
