Moj rodjeni brat je nestao prije 13 godina. Mi smo ga trazili godinama i onda smo jednostavno izgubili svaku nadu da cemo ikada da ga pronadjemo. Sinoc sam stala na benzinsku pumpu pa je pored mene prosao muskarac koji je nosio istu jaknu ao moj brat koji je nosio dann kada je nestao. Zakrpe izlizani rukav to je bila njegova.
Ja sam zovnula bratovo ime.Muskarac je tada okrenuo a lice mu je bijelo bilo.U tom trenutku telefon je zazvonio a to je bila poruka od moje majke.
“Nadam se da si dobro. Ja sam upravo imala ruzan san o tebi. Nestala si i ti kao tvoj brat. Molim te sada dodji brzo kuci.”
Ja sam se tada ukopala. Moja majka nikada mi ne salje poruke bez nekog razloga a kamoli da govori o svojim snovima. Sve se to poklopilo na neki cudan nacin.
Ja sam se vratila na istu benzinsu nadajuci se da cu ga opet vidjeti.
Ali njega tada nije bilo. Ja nikada to nisam rekla svojoj majci jer nisam htjela da je uplasim. Ali ne mogu da se rijesim osjecaja da nesto strasno nije bilo uredu sa njim.
