Momku sam od neke sale slagala da sam u drugom stanju a on u tom trenutku je toliko presretan bio.
Tada mi je zaista bilo jako tesko i zalosno sto ja moram da prekinem trenutak srece i nisam htjela o tome da nista govorim. Nakon 5 dana otisli smo kod ljekara jer je on to toliko htio i ja sam odlucila da mu ispunim.
Pokusavala sam na razne nacine da se izvucem pod raznim izgovorima ali je zaista sve bilo bezuspjesno.
Na putu do ljekara sam razmisljala da priznam sve ali na kraju ipak nisam.
Kada smo dosli do ordinacije do ljekara, ljekar me pregledao i sokirala sam se kada mi je rekao da sam trudna. U tom trenutku svega me stid bilo.
Ona mi je samo rekla: “Beba je dobro, samo je bitno da se odmarate par dana…”
Ostala sam u velikom soku ali i radosti zaista.
Sada razmisljam da li treba da mu priznam cijelu istinu ili ipak da sve ostavim onako kako jeste i da ne diram.
Malo me asda grize savjest jer sam ga slagala.
