Decku sam iz sale slagala da sam trudna a on je toliko sretan bio. TOliko mi je zao bilo da prekinem tu srecu i nisam nista htjela da govorim. Nakon 5 dana osjetila sam vrtoglavicu ali i mucninu koja nije bila jaka. Kako god na trudnocu ni u jednom trenutku nisam mogla da pomislim.
Jedan dan smo skupa otisli na vikendicu i tu sam se onesvjestila ali sam brze dosla do sebe. Otisli smo ljekaru jer je on to zahtjevao od mene. U autu sam razmislajal da bi bilo najbolje da priznam sve ali na kraju nisam.
Kada smo dosli do doktorice, rekao mi je da sam trudna a mene je tada toliko stid bilo da nisam znala sta da radim.
Doktorica mi je rekla:” Beba je dobro ali vi sada treba da se odmarate i da mislite na sebe…”
Ostala sam u veliku soku ali od kolicine radosti. Sada ne znam da li trebam da priznam cijelu istinu ili da sve ostavim onako kako smo! Malo me je grizla savjest i tuzna sam bila jer sam ga slagala bas to.
