Ja sam bila kod kuce kada sam cula neke korake iz spavace sobe mojih roditelja. Ja sam tada ustala i odlucila sam da odem da provjerim. Tu nikoga nije bilo ali sam primjetila da je majkina slusalica a to su bile osamdesete lezala na podu iako inace stoji uvijek na njenom nocnom stolicu. Ja sam usla u sobu, podigla i vratila na mjesto.. Cim sam to ucinila ponovo je telefon zazvonio. Kada sam se javila glas me tada upitao:”Sta nije uredu?” Odmah sam tada prepoznala glas svog tate i pitala sam ga sto me to pita. objasnio je da je ranije zvao prije nego li sam i sama stigla kuci i da se neko javio na telefon ali da niko nista nije progovorio. Prekinuo je vezu i pokusao je ponovo da nazove ali je bio samo signal sve dok se ja nisam vratila kuci i vratila slusalicu na mjesto.
Nikada nisam mogla da objasnim sta se tada desilo. Istina je da sam ja cula korake ali nikoga u sobi nije bilo iako sam ja isla da provjerim sve to. Niko nije io pored mene nije prosao pored mene ali prozori su bili zatvoreni. Soba od mojih roditelja je bila pretrpana da niko veci od bebe se tu nije moga da sakrije u ormar ili krevet. Nema dana da ja o tome ne mislim ali mama nije nikada vidjela telefon na drugom mjestu.
