Ja sam radila na praksi u jednoj bolnici. U toj sobi koju sam ja obilazila, bio je decko koji je imao tesku bolest. Zaista lijep i mlad momak- Pocela sam da govorim sa njim o njegovoj cijeloj situaciji koja mu se desava. Saznala sam da je bio treca godina arhitekture i da je radi teske bolesti jednostavno morao sve da napusti i bori se sa svim tim dugi vremenski period.
A vec ga dugo niko nije posjetio, ni ti jedan prijatelj a zaista je imao puno njih tokom svog zivota. Ja sam se rastuzila na sve to i rekla sam mu da cu ja biti ta koja ce ga posjecivati svake srijedi da mu bude lakse i da budem tu uz njega u tim trenutcima kada mu neko treba.
Jednosatavno sam dala sebi da svake sedmice ga posjetim, da ne dodje ni ti jedan dan da ga zaboravim i da dani koje provodi u bolnicu sam mu budu bolji i ljepsi. Sada kako je vec 4- ta nedelja iza nas ja sam shvatila da sam se kao zaljubla u njega. Igramo redovno sah i rijesavamo rijeci koje su ukrstene.
