Ja sam radila u jednom butiku te jedno jutro je bilo drugacije od drugih. Naime jedno jutro ulazi zena, koja mi je na prvi pogled djelovala zapusteno a na njoj je bila jako prevelika odjec ai jasno je bilo da nema obuce na nogama.
Moja obuka je bila takva da trebam da obratim paznju na takve ljude i da pazim ih da se ne bi desila kradja kako se jako cesto i desavalo.
Ja sam upravo to i uradila, bila sam i malo drska jer sam mislila da je ta zena tu i da ce to da uradi.
Ali nemozete da zamislite koliko sam iznenadjena bila kada sam saznala da je ta zena samo noc prije izgubila sve sto je imala. U njenom domu je izbio pozar i ona je odjednom ostala bez svega sto je imala i gradila.
Njoj je crveni kriz dao nesto novca da bi mogla da kuci odjecu i obucu za sebe i svoju djecu pa zato se nalazi tu.
Ja sam u tom trenutku se toliko lose osjecala i nisam mogla da vjerujem da sam na pocetku imala takvu predrasudu. NAime provela sam vise od sat vremena pomagajuci joj da nadje najbolje ponude i da se snadje u svemu tome.
Na kraju se to pretvorilo u jednu od mojih najvecih provizija.
