Neki dan dok sam setala ulucom okliznula sam se i tada sam slomila i glezanj.

Toliko sam vristala od bolova, da nisam mogla da se smirim, a svaka osoba koja bi me vidjela da lezim na podu da sam skupljena i da vristim od bola su jednostavno samo me zaobilazili i svi bi samo nastavili svojim putem.

Zaista je to toliko cudno bilo dozivjeti. Ali onda me jedan covjek vidio dovezao svoj kamion i odlucio da se ponudi da me odveze u  bolnicu da mi pomogne.

U tom trenutku je vec dolazila hitna pomoc pa sam ja radi toga sve i odbila ali je on toliko dobra dusa odlucio je da ostane pored mene, da razgovara i da me uvjereava da ce sve da bude dobro i da nisam sama.

On je osoba koja mi je zaista ostala u dobrom sjecanju. Skoro pa deset ljudi je samo proslo pored mene, ne obracajuci paznju na mene a samo je on bio taj koji je prisao i pomogao mi. Samo se nadam da je i on sada dobro. Zaista je dobra osoba koju nikad necu zaboraviti.