Ja inace radim kao doktorica i najbbolji drug je prije nekolko godina dosao kod mene radi zdrastvenih problema koje je imao a onda igrom slucaja se otkrije da je sterilan a supruga mu je tada bila u cetvrtom mjesecu ili pak petom trudnoce. Mislim se mozda sam ja pogrijesila pa se konsultujem sa jos jednim ljekarom a on potvrdi isto.
Prvo sam odlucila da se suocim sa njegovom zenom i nadala sam se da postoji neko logicno objasnjenje z sve to .
Onda mi je ona ispricala neku tuznu pricu pa izmedju ostalog je pitala: “Neces mu valjda reci? ” na sta sam joj ja rela da kao prijatelj ne bi nikada i rekla je se ne mijesam u tudjem brakove ali kao ljekar moja duznost je da se to uradi.
Ne znam ni sama kako sam skupila snage da sve to kazem a on je bio van sebe. Tada je podnio papire za razvoc i cim je to bilo gotovo on je otisao i sigurno par mjeseci nisam ga cula.
Jednog dana stize kod mene na posao, jako sretan i raspolozen i zagrlio me tada i rekao: “Ti si jedina koja me nikada nije lagala i tu si za mene od samog pocetka i sada zelim da ti kazem da zelim da budes samnom i do kraja, te je kleknuo i izvaio prsten. Sve ostalo je poslije historija.”
