Mi smo odabrali da idemo na porodicno putovanje u SPANIJU i to na osam dana sa nase dvoje djece 12 i 14 godina. Moja pastorka od 15 godina pocela je tada i sama da se pakuje a ja sam joj rekla: “Ti treba da ostanes u kuci da zaljevas moje biljke. Platit cu ti sve to…”

Suprug je u tom trenutku cutao jer je i sam znao koliko volim i koliko se brinem o svojim biljkama. Takodje zaista nikog drugog nisam znala ko bi mogao da uzme taj zadatak na sebe. Moja majka nije opcija jer je starija i zivi sigurno 50 minuta od mene i nema smisla da ona dolazi svaki dan radi biljaka ovdje.

Zato je ta moja pastorka ostala. Dogovor je bio jednostavan i odjednom je sve dogovoreno a to da cu joj dnevno davati 3o dolaza za zaljevanje biljaka.

Ali cim smo u tom trenutku stigli u hotel u Spaniju dobila sam poziv koji me je sokirao. Moja majka mi je rekla da se kamion pojavio ispred njene kuce i da su radnici tada poceli da istovaraju sve moje biljke, ni ona sama nije znala sta se tu desava-

U tom trenu sam zaista bila zatecena. Kada sam se okrenula prema suprugu da bi trazila objasnjene saznala sam da je to sve od njega krenulo i da je on to organizvao. Rekao je : Ovo je da te podsjetim da tvoje biljke nisu i nikada nece biti vaznije od moje kcerke. Nikada vise ne zelim da ih vidim u kuci…”

A onda mi je dodao: ” A ako mislis da ne mozes da zivis bez njih mozda bi onda i ti trebala da se preselis kod svoje majke i sve uredu…”

U tom trenutku sam se zaista sledila. Moj i nas odmor je tada bio unisten. Da istina je kuca je njegova, ali ja sam njegova supruga i zaista imam pravo tu da zivim.