Ja imam 65 godina i toliko zelim da se razvedem. Znam da mnogi ljudi misle da je kasno sto se tice mojih odluka i da je to kasno i da se covjek treba da pomiri sa sudbinom i da cekaj kraj svog zivota jako mirno ali ja to vise ne mogu i ne zelim. Ne mogu ja da docekam da moj suprug umre da bi ja mogla da budem slobodna. Zelim da ostatak zivota provedem u miru bez ikakvog tereta i da nemam osjecaj da sam neka senka nego da zivim zivot punih pluca.

Brak mi traje vise od 4 decenije. Kada sam bila mlada imala sam jako velika ocekivanja i mislila sam da ce moj suprug biti tu uvijek uz mene i da cemo zajedno stariti, pomagati jedno drugome i biti drustvo. ALi umjesto toga nas odnos je postao pravi zatvor. Godinama osjecam da nema nikako postovanja prema meni. Postao je jako hladan i nezainterosvan kao da mu moje postojanje smetalo. Nikada nije ni pitao kako sam ne pokazuje mi paznju. U kuci smo pravi stranci a nekada mislim da nekim svojim rijecima se povrijedjuje.

Dugo sam krila cutala i govorila sam seb: “Proci ce sve, promijeti ce se strpi se jos malo i cekaj.” Ali godine su prolazile a ja sam toliko nesretna bila. Shvatila sam da radi straha od osude radi toga sta ce ljudi da kazu sam zrtvovala svoju srecu. U mojoj generaciji razvod bi bio sramota. Mnoge su zene ostajale jako nesretne jer se od njih to cekalo. I ja sam bio jedna od njih sve dok nisam sama sebi rekla “dosta.”

Ne zelim da zivot provedem da cekam da se nesto desi. IMAM 65 godina ali osjecam da ja zasluzujem da i zivim da budem sretna i da ujutro kada otvorim oci ne osjecam neku tugu. Mozda nemam 30 godina pred sobom ali zelim par godina da budem sretna i zivim u miru.