Ja imam 70 godina i nikada se ne sminakam i zaista nikada ne obracam toliko paznje na to koliko i kako da se obucem. Jednostavno imam neke druge brige i probleme u vezi toga.
Ali kada me je unuka pozvala na svadbu ja sam htjela da se sredim, htjela sam jednostavno da drugacije izgledam.
Izabrala sam divnu haljinu i zaista sam tada mislila da ja izgledam jako elegantno za svoje godine, i tako sam se u tim trenutcima i osjecala.
Ali onog trenutka kada sam se ja pojavili na svadbi svi su zaista toliko buljili na mene da sam se u neku ruku osjecala malo lose i mislilila sam da sam pogrijesila u necemu.
Unuka me je tada odvela u stan i vidjela sam na njoj da se ona mene srami pa mi je tada na uho sapnula:
“Nano jako lose izgledas, idi odmah da to promijenis i da se presvuces…”
Umjesto da je poslusam ja sam skrouz napustila svadbu i nisam se vise ni ti vracala tu.
Toliko su me pogodile njene rijeci da sam ja u tim trenutcima i zaplakala, suze nisam mogla da zaustavim radi toga.
Nakon toga mi se izvinjavala i rekla da je mozda i u neku ruku pretjerala je rje to bio stres od vjencanja ali uzalud.