Ja radim u prodavnici sada skoro vise od mjesec dana. Moja plata kasni i svaku noc ja poslije posla krisom uzmem jedan hljeb, mlijeko i uzmem i nesto malo da se pojede.
Muz me ostavio davno kada sam bila trudna a sada moja kcerkica ima tri godine. Do sada smo uspjeli da zivimo od socijalne pomoci a moji roditelji nam nikada nisu htjeli biti od pomoci pa su i okrenuli nam tada ledja.
Sinoc kada sam krenula doma, dok sam zakljucaavala ugledala sam gazdu. Kada mi je u ruci vidio hljeb, salamu i mlijeku jasno je da je on odmah posumnjao. Rekao je da vidi da mu svako vece nesto fali a ja sam onda sjela i priznala mu sve kakva je situacija u kojoj se ja nalazim. On je tada zaplakao kao malo dijete na cijelu moju pricu.
Rekao mi je da se vise nikada ne smijem ustrucavati i da slobodno svaki dan njemu mogu da kazem sta mi to trebao. Cak mi je i jednom rekao da ce da mi obezbjedi normalan zivot sve dok budem kod njega radila i bila fer prema njemu sto se tice posla.
MORAM DA KAZEM DA DOBRI LJUDI ZAISTA POSTOJE.
