Moj otac je danima od mene zahtjevao da dam bebi ime po mojoj majci. Njena izdaja mene i dalje boli. ALI kada sam rekao da necu, njegovo lice se skroz iskrivili od bola i bijesi.

“Ti si je ponovo ubio” Ti si je izbrisao iz nase porodice. Tada je vikao i bijesno je napustio prostoriju.

Nekoliko sati poslije otisao sam da provjerim svoju trudnu zenu koja se u tim trenutcima povukla u tisini da bi se odmorila ali tada sam se zaledio kada sam vidio da ona stoji nepomicna, sirom otvorenih ociju i jasno je strah iz njenih ociju se vidio.

To me je zaledilo to me je paralizovalo. Da vidim toliku kolicinu straha kod osobe koju toliko volim,

Osjecam se kao da sam u paklu. Ja mogu da razumijem tugu kod mog oca ali jednostavno ne mogu da zrtvuje svoj mir i da ignorisem bol koju mi je moja majka nanijela samo bi da bi on bio sretan i da bi ja njemu udovoljio ako sebe tu ne vidim iako ja ne bi bio sretan sa tim.