Ja zivim izmedju jako bucnih komsija. Kada se moja komsinica uselila iznad mene mislila sam da me toliko mrzi. Stalno je ljuta bila skoro nikada mi nije rekla ni zdravo. Hodala sam uvijek na prstima brinula sam se radi svakog zvuka koji bi se proizveo. Jedne noci ja sam razbila casu a onda…
Sledece jutro na moje iznenadjenje pronasla sam jednu poruku od nje na kojoj je tada pisalo:- “Hej – Nadam se da si dobro, cula sam prasak. I ja stalno nesto ispustim, tako da bez osude- Stan 3C.” Tada sam se ja otopila i toliko opustila.
Komsinicu koju sam ja tada zamisljala kao neprijateljicu bila je kao ja. Ispekla sam banana mafine to je ono iz kesica i ostavila sam tada i poruku. “Od tvoje podjednako nespretne komsinice” to je pisalo. Odgovorila mi je glasovnom porukom a onda sam cula.
Mi sada razmjenjujemo hranu i smijesne slike ali i dalje se nismo nikada srele uzivo. Mi smo neke tihe prijateljice preko plafona ali i ovog papirica. A kada se nesto ispusti u 3 ujutro? Samo se nasmijemo, Isto je djevojko, sve je isto….
