Jako cesto sam ja isla na spavanje gladna. Sve sam spremala obilnija jela tokom praznika da bi moj sin imao sve kada bi dolazio. Ove godine se on i ozenio.
Ja sa im spremila veceru od svega sto sam imala a njegova supruga je ovaj divni dan pretvorila u trenutak koji je toliko tezak da cu pamtit ga dok sam ziva i sve ce me proganjati.
Nekoliko dana nakon sto mi se sin ozenio ja sam bila zauzeta spremanjem vecere. Pripremila sam umak i tada uz to pecenu puricu. Onda je moja snaha usla nekako nenametljivo u kuhinju i ispod oka me gledala kako ja to radim i kako kuham.
Ja sam u tom trenutku osjetila da nesto nije uredu ali sam nastavila da kuham.
Onda me toliko sokirala i iznenadila me sa svojom “znas mozda bi ovog puta mogli i trebali da narucimo hranu. Nisu svi odusevljeni bas tvojim kuhanjem a ja ne zelim da Bozic bude pokvaren.”
Pogledala sam sina svog ocekivajuci da ce nesto se kaze u moju odbrani a on je samo suti i izbjegao je moj pogled jer nije ni sam znao kako da odreaguje.
Osjecala sam se toliko povrijedeno i sokirana samo sam jedva cekala da oni odu da ja ponovo nadjem svoj mir sama kako sam i naucila.
