Imamo ritual tako da svaka dva mjeseca organizujemo veliku porodicnu veceru. JA se brinem za kuhanje, za dekoracije i sitne detalje a to je nesto sto sam ja bila ponosna na to. Ove godine nije bilo drugacije i zaista sam jako sretna i zadovoljna bila kako je sve to super ispalo i savrseno je bilo.

Moja snahica Carla je oduvijek bila onako malo osjetljiva. Divna je osoba nemojte da me pogresno shvatite ali je neko ko nije znao da se lako nosi sa nekim salama ili komentarima.

Dok smo mi uzivali u desertu vidjela sam kako Carla sada uzima drugi komad pite. Ja sam htjela da bude i dalje lagana atmosfera i rekla sam joj: “Pazi draga sada jer ovim tempom ce nama trebati veca stolica za tebe.” Mislila sam da je to sala ali ne tako nesto ozbiljno.

Ali u tom trenu ona je preblijedila i ustala i otisla od stola. Moj sin me je pogledao sa mnogo ljutnje u ocima i zagalamio: “To je bilo jako zlobno mama, dugujes joj sada ispriku i moras da znas za to….”

Ja sam odmah naravno sve odbacila i uvjerena sam da pretjeruje. Uostalom to je bila samo neka vesta sale zar ne! Sve se od tog trenutka promijenilo. Razgovor je sada tuh a vesela vecera je bila tisina. Moj sin me nije htio da gleda i na kraju ustaje od stola.

Sjedila je na rubu kreveta plakala je i pakovala kofer. ODJECA JE bila svuda po sobi i ona je blijeda bila.

“Carla sta to sada radis? pitala sam je i ostala sam zatecena. Nije odgovarala samo je slagala odjecu . Napokon rekla mi je: “Odlazim ja sada..” Glas joj je drhtao i nije bilo razmaka.

Odlazis? Sada? Kamo to hoces da ides? Pokusala sam se nasmijati i nadala se da ce napetost da stane ali onda je sve stalo.

“Ti stvatno to nista ne vidis zar ne? Svaki dan te neke tvoje podrugljive primjedbe o tezini o tome sta jedem i kako. Uvijek imas sta da mi kazes. On govori da ti to ne mislis zlonamjerno ali veceras dosta mi je, ne mogu vise da se pretvaram.