Sjecanje koje imam jeste da sam mala, da imam 10 godina i majka mi svako jutro plete kosu, ali samo onim danima kada je tata bio kod kuce je radila. Znala sam da je pitam zasto bi preskala ostale dane. Ona bi se cesto nasmijala i rekla mi: ” Bolje je ovako…”
18 godina poslije majka mi je umrla. Tata je tada dosao i rekao mi da se on godinama borio sa jako teskim oblikom OCD.-a a to je opsesivno kompuzivni poremecaj. Tada je insistirao da se radi sve na neki odredjeni nacin cak i kado trebaju tada da izgledaju njegova zena a i djeca.
On je tada radi posla jako cesto putovao i tada sam se sjetila da mi je majka jako opustenija bila i slobodnija dok njega nema, Rekao mi je da je poceo da se lijeci dok sam ja bila mala i da mu je terapija pomagala da stekne neku kontrolu nad nekom svojom opsesijom koju je tada imao.
Jos uvijek ne mogu da vjerujem kako sam sada starija da se moja porodica borila sa svim tim. Tada sam shvatila da me je majka stitila od te strasne stvarnosti i nikada nije zeljela da se sve to prenese na mene i da me to na taj nacin povrijedi.
