“Bila sam na poslovnom putu i vratila sam se kuci a onda sok, pronasla sam gacice zenske u nasem krevetu. Ne one nisu bile moje. Umjesto da u tom trenutku se ja suocim sa suprugom, odlucila sam da ih operem i da obucem. Kada je on dosao kuci ja sam mu rekla:
“Vidi ljubavi, ja sam konacno pronasla gacice koje sam izgubila prije nekoliko godina…”
Meni je jasno sve bilo, vidjela sam strah u njegovim ocima i dok sam mu sluzila veceru koju sam mu ja spremila gledala sam ga pravo u oci i govorila:
“Napravila sam ti omiljeno jelo, lazanje! Molim te obecaj mi da ces sve ovo da pojedes.”
Ali ne, on to nije pojeo i rekao je da nije mogao i da ga je bolio stomak.
Ja sam odlucila da naredni mjesec budem savrsena supruga, da kuca bude cista i blistava da je njegovo omiljeno jelo na stolu i da ja uvijek budem nasmijana i previse ljubazna. Ali istovremeno sam krenula da gledam mnogo dokumentaraca o pravim zlocinima i citam sve te kriminalisticke romane.
Ali odjednom moj suprug je postao paranocan. Poceo je da gubi san, da ne spava reodvno. Nije mogao da izdrzi, jasno je bilo da ga je jelo. Na kraju mi je priznao da me je preverio i da to nije bilo “samo jednom” kako sam ja u tom trenutku pomislila.
Ne moram vam ni pricati sta sam dalje uradila. Izbacila sam ga iz kuce i poslala mu papire za razvod braka odmah!
