Ja svoju kcerku nisam vidjela godinu dana. Nakon sto se udala odjednom je krenula i da se udaljava od mene. Na pozie nije odgovarala. Mislila sam da je tada tolio zauzeta svojim zivotom pa sam jednostavno drugacije i gledala na sve to.

Onda odjednom zivot mi se mijenja. Tokom noci mislim da je bila ponoc sam cula panicno kucanje na vrata. To je bila ona. Toliko je plakala i rekla je:”Mama mozemo li mi veceras da ostanemo ovdje sa tobom.”

Onda onako u mraku sam vidjela da u narucju drzi bebicu.

Ja sam zagrlila obje i bez rijeci sam ih gledala. Onda mi je rekla nesto sto me slomilo: “Rekao mi je da sam mu teret i uzeo mi je nazalost sve…”

Ja sam je tada toliko cvrsto zagrlila i rekla joj “Ti uvijek imas dom ovdje to treba da znas…” Ona se tada i nasmijala toliko je sretna bila jer sam ja odlucila da joj budem podrska.