Bila sam na ulici i u tom trenutku sam se spremala da predjem ulicu kada mi je neka zena iza ledja stavila ruku na rame i samo tiho rekla: “Cekaj”
Dok sam je u tim trenutcima gledala pokusavajuci da shvatim sta se tacno desava, desila se saobracajna nesreca a onda je jedan od tih automobila se prevrtao niz licu i sve se to desavalo samo dva metra ispred mene.
Da me ona u tom trenutku nije zaustavila bez sumnje i ja bi bila ta koja bi nastradala jer je taj jedan korak znacio moj zivot.
Okrenula sam se da je ponovo pogledam ali nje vise nije bilo tu i to mi je toliko cudno bilo.
Bila sam na takvom mjestu da sam mogla da vidim u svim smjerovima niz ulicu u nema sanse da je uspjela tako brzo da ode a da je ja nikako ne vidim. Jedino sto mogu da zakljucim sada u svojoj glavi jeste da sam ja mozda taj trenutak jednostavno umislila i da je to bilo u sjecanju samo jer sam u tom trenutku bila u nekoj vrsti soka.
Nikada prije do sada ja nisam dozvijela nista ni slicno a to je bilo tako nekako “natprirodno.”
