Roditelji zajedno ili samo majka ne znam, ostavili su me ispred sirotista kada sam tek rodjena. Odrasla sam u domu i uvijek sam bila najslabija, otimali su mi hranu, tukli me i ponizavali. U skoli sam uvijek bila odlicna, zavrsila sam i srednju skolu ali sam kao i svi zavrsila na ulici, bez krova nad glavom bez ikoga svog.
Ja sam spavala svuda, svercala sam se u domu, ispod mosta u parku. TAako jedan dan u parku mi prilazi jedna baba koja voda psica i pita me da li zelim da joj pomognem po stanu jer sada stara nemocna i bolesna i dala bi mi sobu i da zivim kod nje ali samo da joj pomazem ako to zelim.
Ja sam pristala ali nisam mogla da vjerujem gdje sam to stigla. To je bio stan od 100 kvadrata ona je bila udovica od nekog oficira imala je penziju kucnu pomocnicu ma sev sto se moze pomisliti. Nista joj nije trebala pomoc i jako brzo mi je i nasla posao. Nisam imaja majku baku ali prema zeni toj sam osjecala nesto posebno nesto sto je bilo bozanstveno. Skupa smo zivjele 3 i po godine i nazalost preminula je.
Onda mi je usledio sok, ostavila je sve meni, stan dva poslovna prostora i dosta novca. Ja sada konacno imam sve o cemu sam sanjala ali to nije nista bez nje, fali mi kao da je dio mene zauvijek otisao. Mislila sam da sam jaka i da mi nikada niko nece nedostajati ali ona mi je bila sve.
