Moja maja je napustila tatu kada sam ja imao samo 4 godine a mja sestra ije imala ni ti jednu godinu. Ona se preudala za komsiju i bez imalo savjesti je otisla sa njim u Austrliju. Tata je bio ta koji se brinuo o meni i mojoj sestri i brinuo se dvije godine sam a onda se i on ozenio. Vec tada nas je polako poceo zapostavjati a tada mu je ta druga zena rodila sina a mene i sestru je dao u dom za nezbrinutu djecu.
I on nas je tada odbacio kao dvije vrece. 5godina zivota je bilo u domu kao pakao, sve je grozno bilo pa sam cak i nekada pomisljala sebi da oduzmem zivot ali onda sam rekla sebi cemu sve. Mislila sam da gore ne moze a onda je moja mladja sestra otisla.
Jedna porodica je nju usvojila i ona mi je bila sve u zivotu i onda sam shvatila da sam sama u zivotu.
U pubertetu sam krenula losim putem. Na trenutak sam mislila da sam sretna i da mi je lijepo ali vremenom je sve gore bilo. Prije dvije godine sam napustila dom jer je to pravilo.
Sada se bavim najgorim poslovima koje jedna zena moze da radi a ja moram da prezivljavam. Grozno ali vise me boli i plasti to da ovo nije najgore sto cu ja da dozivim.
Cesto udjem na profile od svojih roditelja. Njihova djeca uzivaju imaju sve imaju ljubav to jeste ljubav roditelja a to smo mogle da budemo sestra i ja.
