Prosli mjesec me je moja majka zamolila da li bi mogla doci da zivi u moj stan. Rekla mi je da je jako usamljena i zeli sto blize da mi bude. Ja sam na samom pocetku oklevala jer sam godinu dana dijelila malene stanove sa cimerima i konacno sam imala svoj licni prostor. Rekla sam joj ne, misleci naravno da ce ona to da razumije ali umjesto toga ona je skroz utihnula. Nije zvala i nije slala poruke kao da je nije bilo.
Onda se sve promijenilo pocelo se da se desavaju neke sitnice. Zvala je moje komsije da bi provjerili kako sam i slala duge poruke u kojima je kritikovan nacin na koji ja kuham cistim i perem i cak je govorila da ja lose rasporedjujem novac. Isprva sam mislila uredu je to mozda joj samo nedostajem. ALi to je sve vise radila a sve vise sam osjecala da nije zeljela drustvo tada nego je zeljela samo kontrolu.
Sve mi je postalo jasnije kada me je jednog dana iznenada pozvala rodjaka. Rekla je da mama prica svim ljudima da ja zanemarujem svoje obaveze i da bi useljenje kod mene pomogli mi da me vrati na pravi put. Rekla sam rodjaki da se osjecam krivom jer sam je odbila a ona mi j samo govorila : “Nemoj joj dozvoliti da se useli jer ona nije bila iskrena prema tebi…” I NARAVNO da je bila upravu.
Naravno da sam malo bila ljuta i bijesna ali prije svega konacno sam jasno vidjela sve. Moj zivot je naravno moj. Godinama sam pokusavala na sve nacine da je usrecim ali vise to ne mogu jer stetim sebi. Sve sam pozive njene blokiral ai prestala sam odgovarati na poruke.
