Ono sto me obiljezilo za cijeli zivot jeste da mi je majka rekla da ne moze da bude vise samnom jer se udala greskom a i greskom rdoila dijete i da me vuce godinama kao teret i da ona kao osoba zasluzuje da ima dosta bolji zivot koji ce drugacije da joj bude isplaniran.
To su rijeci koje su mnogo bolile jer sam imala samo osam godina. Ali sreca imala sam svog tatu koji mi je zivot posvetio, uz mene je bio u svakom trenutku i svakom dijelumog ziviota. Platio mi je fakultet, kupio auto, skoro mi je rekao da sam ja za njega nesto najljepse sto mu se desilo i da svoj zivot ne moze da zamisli bez mene. On je moja sreca i oduvijek cu se tako osjecati pored njega.
Ali onda desava se nesto, majka je dosla na vrata i moli za pomoc jer kako je rekla njen novi suprug ju je izbacio iz kuce i ona sada nigdje nema. Ja moram da kazem da ne mrzim nikoga ali sam prvi put u zivotu svom imala zelju da uradim nesto lose. Mogu samo da kazem tata hvala ti za sve.
