Kada sam bila jako mala,sa mozda 8 godina majka me je ostavila.

Ostavila me uz rijeci da ne moze da podnese teret mog postojanja i da zasluzuje bolji zivot jer ne moze da bude uz mene jer sam ja ta koja je njoj unistila zivot te je ona to rekla. Ja sam tada bila jako povrijedjena i nisam mogla da vjerujem da je to izaslo iz usta moje majke. Tata je tad bio uz mene i podrzavao me svo vrijeme tokom studija. Kupio mi je cak i automobil i uvijek mi je govorio da sam ja njegovo najvece blago.

Onda se zivot mijenja. Prije dva dana, moja majka je dosla do nas, moleci nas na pomoc i da joj oprostimo sve jer je nju muz izbacio iz kuce. Iako nikog ne mrzim to mi je prvi put da sam i ja osjetila potrebu da nekog odbacim od sebe. TATA HVALA TI ZA SVE.